U or­ga­ni­za­ci­ji Cen­tra za kul­tu­ru, Udru­že­nja rat­nih do­bro­vo­lja­ca 1912-1918, nji­ho­vih po­to­ma­ka i po­što­va­la­ca i Srp­skog isto­rij­sko-kul­tur­nog dru­štva „Ni­ko­la Va­so­je­vić” odr­ža­na je tra­di­ci­o­nal­na ma­ni­fe­sta­ci­ja „Vi­dov­san­ske sve­ča­no­sti Be­ra­ne 2017”, na te­mu „Srp­ski je­zik i ći­ri­lič­no pi­smo u Cr­noj Go­ri kroz vje­ko­ve”. To­kom po­me­nu­te ma­ni­fe­sta­ci­je u Do­mu kul­tu­re usvo­jen je pro­glas o za­šti­ti ći­ri­li­ce i srp­skog je­zi­ka u Cr­noj Go­ri i da­ta po­dr­ška Mi­ni­star­stvu pro­svje­te Sr­bi­je oko upo­tre­be ći­ri­li­ce u Sr­bi­ji. U po­me­nu­tom pro­gla­su se na­vo­di da no­si­o­ci dru­štve­ne mo­ći u Cr­noj Go­ri, su­prot­no pro­kla­mo­va­nim evrop­skim na­če­li­ma, pri­sil­no ra­de na di­je­lje­nju i ras­par­ča­va­nju srp­skog du­hov­nog i je­zič­kog bi­ća. Is­tak­nu­to je da tim či­nom svje­sno sla­be i po­ti­ru je­dan od naj­sta­ri­jih je­zi­ka i naj­sa­vr­še­ni­je pi­smo u Evro­pi.
– U Cr­noj Go­ri je na dje­lu op­šta dis­kri­mi­na­ci­ja nad srp­skim na­ro­dom. Osim u po­li­ti­ci, dis­kri­mi­na­ci­ja je naj­o­sje­tlji­vi­ja i naj­po­gub­ni­ja u kul­tu­ri i u obra­zo­va­nju, a pri­je sve­ga Sr­bi su dis­kri­mi­ni­sa­ni i obes­pra­vlje­ni ti­me što im je iz jav­ne ko­mu­ni­ka­ci­je u prak­si uki­nu­to ustav­no pra­vo da go­vo­re svo­jim srp­skim je­zi­kom i da pi­šu ći­ri­li­com. U Cr­noj Go­ri svi ima­ju svo­ja pra­va, je­di­no to ne­ma­ju Sr­bi. Čla­nom 13. Usta­va Cr­ne Go­re utvr­đen je rav­no­pra­van po­lo­žaj ći­ri­lič­nog i la­ti­nič­nog pi­sma, a u prak­si ći­ri­li­ca je pot­pu­no iz­op­šte­na iz dr­žav­nog i ad­mi­ni­stra­tiv­nog ko­mu­ni­ci­ra­nja – na­vo­di se u po­me­nu­tom pro­gla­su.
Na­gla­še­no je da na­me­ta­nje cr­no­gor­skog je­zi­ka u Cr­noj Go­ri pred­sta­vlja pre­se­dan i na­si­lje ma­nji­ne nad ve­ći­nom.
– Na­si­lje re­ži­ma i je­zič­ka dis­kri­mi­na­ci­ja naj­vi­še po­ga­đa­ju na­šu dje­cu i uče­ni­ke srp­ske je­zič­ke za­jed­ni­ce, jer im se na­me­ću udž­be­ni­ci ko­ji ni­je­su ade­kvat­ni za uče­ni­ke srp­ske je­zič­ke za­jed­ni­ce, pi­sa­ni su la­ti­ni­com, a osim spe­ci­fič­no­sti cr­no­gor­skih slo­va, ima i ne­do­stat­ke u kva­li­te­tu no­vih tek­sto­va od eks­trem­nih pi­sa­ca ko­ji su na­sil­no na­met­nu­ti, uti­ču na kva­li­tet obra­zo­va­nja i sa­mim tim i na dis­kri­mi­na­ci­ju dje­ce. Na­si­lje vla­da­ju­ćeg re­ži­ma nad gra­đa­ni­ma re­le­vant­ne ve­ći­ne do­vo­di do ti­he asi­mi­la­ci­je srp­ske je­zič­ke za­jed­ni­ce. Uz to, svih ovih go­di­na, Sr­bi­ma je us­kra­će­no uni­ver­zal­no pra­vo na rad od­no­sno da ra­de u jav­noj upra­vi, oni su naj­broj­ni­ja po­pu­la­ci­ja na bi­rou ra­da. Sr­bi su je­di­na na­ci­ja u Cr­noj Go­ri ko­ja ne mo­že da ima srp­sko i cr­no­gor­sko dr­ža­vljan­stvo, od­no­sno dvoj­no dr­ža­vljan­stvo, dok Al­ban­ci, Hr­va­ti i Bo­šnja­ci mo­gu da ostva­re to pra­vo – is­tak­nu­to je u pro­gla­su.
Na­ve­de­no je da je srp­ski et­nič­ki pro­stor ne­dje­ljiv u kul­tur­nom po­gle­du i da Sr­bi shod­no svim evrop­skim po­ve­lja­ma ima­ju pra­vo da bu­du ono što su bi­li nji­ho­vi pre­ci i što že­le da osta­nu.
– Ka­da se ći­ri­li­ci vra­ti zna­čaj i ulo­ga ko­ju za­slu­žu­je kao te­melj na­še isto­rij­ske svi­je­sti, u Sr­bi­ji, a on­da i svu­da gdje ži­ve, Sr­bi mo­gu za se­be da tra­že pra­vo da je ko­ri­ste u pu­nom smi­slu. Na­da­mo se da de­fi­ni­sa­njem i ostva­ri­va­njem dru­štve­ne bri­ge o je­zi­ku i pi­smu u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji, in­sti­tu­ci­je dr­ža­ve Sr­bi­je pre­ko Sa­ve­ta za srp­ski je­zik mo­gu da se uspje­šni­je po­sve­te rje­ša­va­nju svih pro­ble­ma je­zič­ke i kul­tur­ne po­li­ti­ke ko­ji se na­la­ze pred na­šim su­na­rod­ni­ci­ma u dru­gim dr­ža­va­ma – ka­že se na kra­ju pro­gla­sa o za­šti­ti ći­ri­li­ce i srp­skog je­zi­ka u Cr­noj Go­ri.
Na sku­pu je go­vo­rio Mi­o­drag Ko­jić, pot­pred­sjed­nik Srp­skog udru­že­nja „Ći­ri­li­ca”, na­vo­de­ći da je pi­smo srp­skog na­ro­da ugro­že­no i u Sr­bi­ji i iz­van nje.
– Da­nas se sud­bi­na ći­ri­li­ce ne raz­li­ku­je od tra­gič­ne sud­bi­ne ko­lijev­ke srp­ske kul­tu­re i na­ci­o­nal­nog bi­ća – od Ko­so­va i Me­to­hi­je. Ona je ta­ko­đe ras­tr­ga­na, pre­ga­že­na, prog­na­na i uni­že­na, dok su nje­ni pro­go­ni­te­lji se­be pro­gla­si­li je­di­nim istin­skim no­si­o­ci­ma pi­sme­no­sti, a svo­ju uzur­pa­ci­ju re­tro­ak­tiv­no pro­gla­si­li za isto­rij­sku prav­du. A ći­ri­li­ca ne­sta­je po­put Sr­ba na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji i ta­ko di­je­li nje­nu sud­bi­nu, jer ko­li­ko je pre­o­sta­lo Sr­ba na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji to­li­ko je osta­lo ći­ri­lič­nih slo­va u srp­skoj pre­sto­ni­ci. La­ti­nič­no pi­smo is­kri­sta­li­sa­lo se kao pr­vo­ra­zred­no oru­đe ko­lo­ni­za­ci­je i nje­go­va ras­pro­stra­nje­nost da­nas se po­du­da­ra sa gra­ni­ca­ma rim­ske im­pe­ri­je – na­gla­sio je Ko­jić.
Sli­čan stav iz­nio je i isto­ri­čar Go­ran Ki­ko­vić na­vo­de­ći da bez iz­vor­ne na­ci­o­nal­ne kul­tu­re ne­ma su­štin­ske slo­bo­de ni na­ci­ji ni po­je­din­ci­ma, po­go­to­vo ka­da je je­dan na­rod iz­lo­žen kul­tur­noj i du­hov­noj ko­lo­ni­za­ci­ji, a na te­ri­to­ri­ji van svo­je ma­ti­ce i pro­go­nu. Pr­vi na uda­ru su te­melj­ni sim­bo­li srp­skog na­ro­da, nje­gov je­zik i ći­ri­lič­no pi­smo. Za­to ova­kvi sku­po­vi predstavlja­ju do­pri­nos ne sa­mo oču­va­nju svi­je­sti srp­skog na­ro­da na sje­ve­ru Cr­ne Go­re, već ozna­ča­va­ju i po­če­tak kul­tur­no-pro­svjet­ne mi­si­je za sa­da­šnje i bu­du­će ge­ne­ra­ci­je. Ov­dje tre­ba po­me­nu­ti ri­je­či Vu­ka Ka­ra­dži­ća: „Na­ro­du se na si­lu mo­že uze­ti sve, ali se ne mo­že na si­lu da­ti” . Ka­da smo do­bro ute­me­lje­ni u svo­jim tra­di­ci­o­nal­nim isto­rij­skim ko­ri­je­ni­ma on­da i uda­ri do­ma­ćih i stra­nih moć­ni­ka ne­ma­ju sna­gu da pro­dru u su­šti­nu srp­skog na­ci­o­nal­nog bi­ća – ka­zao je Ki­ko­vić.
Pri­god­ne be­sje­de odr­ža­li su i pu­bli­ci­sti Bra­ni­slav Ota­še­vić i Zo­ran Vu­le­vić po­ru­ču­ju­ći da je oču­va­nje ći­ri­li­ce ga­rant op­stan­ka srp­skog na­ro­da u Cr­noj Go­ri. To­kom ma­ni­fe­sta­ci­je, odr­ža­na je pro­mo­ci­ja ča­so­pi­sa ko­ji nje­gu­je srp­ski je­zik i ći­ri­lič­no pi­smo „Srp­sko slo­vo” iz Be­o­gra­da i „Glas Hol­mi­je” iz Be­ra­na. Na­kon to­ga, uz pri­go­dan kul­tur­no-za­bav­ni pro­gram i bla­go­slov pro­to­je­re­ja Dra­ga­na Ri­sti­ća, Udru­že­nje rat­nih do­bro­vo­lja­ca 1912 – 1918, nji­ho­vih po­to­ma­ka i po­što­va­la­ca obi­lje­žio je Vi­dov­dan, svo­ju kr­snu sla­vu.
D.Jo­vo­vić


Na­gra­de

To­kom vi­dov­dan­skih sve­ča­no­sti u Be­ra­na­ma prof. dr Mar­ku Kne­že­vi­ću uru­če­na je na­gra­da „Ra­do­mir P.Gu­be­ri­nić” ko­ja se do­dje­lju­je za pu­bli­ci­stič­ki rad i isto­rij­sko is­tra­ži­va­nje. Knji­žev­nu na­gra­du „Rat­ko De­le­tić”, ko­ju je ove go­di­ne usta­no­vio ča­so­pis „Glas Hol­mi­je”, do­bio je Dra­go­mir Da­le Ću­la­fić. Pot­pred­sjed­nik Srp­skog Udru­že­nja „Ći­ri­li­ca” Mi­o­drag Ko­jić uru­čio je Bla­go­dar­ja od stra­ne Srp­skog Udru­že­nja „Ći­ri­li­ca” iz Be­o­gra­da i to: Mi­lič­ku Tri­fu­no­vi­ću, Bla­go­ju Ša­ri­ću, Dar­ku Jo­vo­vi­ću, Mi­lu Jo­lu Šlja­ki­ću Ci­ki­ću, Da­vi­du La­li­ću, Ja­smi­ni Đu­kić, Slo­bo­dan­ki Iva­no­vić, Ra­do­ju Mi­ško­vi­ću, Mi­la­nu Ma­nu Cim­ba­lje­vi­ću, Sa­vu Vu­če­ti­ću, Vul­ku Šće­ki­ću, Je­le­ni Bo­žo­vić, Velj­ku Bu­ba­nji, Udru­že­nju pen­zi­o­ne­ra Be­ra­ne, Udru­že­nju rat­nih do­bro­vo­lja­ca 1912-1918, nji­ho­vih po­to­ma­ka i po­što­va­la­ca Be­ra­na i Srp­skom isto­rij­sko-kul­tur­nom dru­štvu „Ni­ko­la Va­so­je­vić” – Be­ra­ne.